петак, 14. март 2014.

NEVIDLJIVE VEZE


Nekada davno, živeo je jedan zli kralj. Umeo je veoma često, povređivati decu i odrasle.Bio je opaki, zli tiranin, koji je mrzeo sve oko sebe!


Jednog letnjeg dana, kralj pogleda kroz prozor svog dvorca i ugleda stranca kako stoji u neposrednoj blizini.Oko njega su se okupljali ljudi u velikom broju. Stranac je nešto govorio, a ljudi koji su ga slušali su se smejali. Bolesni kralj nije voleo ni smeh ni radost. Zato je naredio svojoj straži da ga uhvate i odvedu u tamnicu. Tako je i urađeno.
Dan se polako završavao i kralj leže u krevet. Ležeći udobno u svom kraljevskom krevetu, on zatvori oči i pokuša da zaspi. Kako je tonuo u san, tako su počeli i njegovi snovi. Odjednom, ugledao je stranca.
„Šta ti radiš u mojoj sobi?“- viknu kralj uznemireno, „Ti bi trebalo da si u tamnici!“
„Ne, nisam.“- reče stanac sa vedrim osmehom na licu. „Ja nisam sasvim obična osoba. Ja sam čarobnjak. I mi sada zajedno idemo na put.“
„Straža!“- vikao je kralj u paničnom strahu, ali bilo je prekasno. U glavi mu se sve zavrtelo i spavaća soba je nestala.

NAŠE KEFALICE


NAŠA ISKUSTVA U RADU SA DECOM IZ VRTIĆA
PITANJA I ODGOVORI NA OSNOVU PRIČE „NEVIDLJIVE VEZE“ 



Drugari, pročitaću vam jednu lepu, priču.
Nekada davno, živeo je jedan kralj, koji je bio jako zao.... (ovde pročitaj priču)

Dušan - To uopšte nije lepo!

Nakon pročitane priče, 
Ognjen izjavljuje - Priča je baš kratka!

Da li je priča zaista kratka, ili je nešto drugo u pitanju?
Pavle - Ne, nije kratka, nego mu je brzo prošlo zato što je uživao!

Kako ste zamislili nevidljive veze između ljudi?
Ogi - Ja sam video da su svi ljudi od zlata.
Kalina - Meni su ljudi bili prekriveni dijamantima.
Antonija - Meni su svi ljudi sijali, kao da su od zlata.

Šta vam govori to da su vam ljudi izgledali kao da su od dijamanata i zlata?
Ogi - Da su svi ljudi vredni.
Pavle - Da su svi ljudi dragoceni.

Što kralju nisu bili svi ljudi dragoceni, jednako vredni? Zašto nije voleo da se ljudi smeju i zabavljaju, budu radosni?
Dušan - Zato što je bio sebičan.
Dušan C. - Zato što je hteo samo za sebe.

Šta je ono što vas čini radosnim?
Nađa - Ja sam srećna kada dobijem novu igračku.
Dušan S. – Radostan sam kad se prskam s tatom u bazenu.
Jana - Radosna sam kad procvetaju ruže!
Pavle - Kad pobeđujem!
Marija - Radosna sam kad se golicam sa tatom.
Lena - Kad se tata vrati iz Francuske, pa mi donese igračku.
Antonia - Kad se tata vrati iz Moskve, pa mi donese igračku.
Sara - Kad pobedim tatu u šahu.
Dušan C. - Sretan sam kad su svi živi i zdravi!

Zašto je pad glasnika u vodu, izazvao tako strašne posledice?
Dušan C. - Zato što su svi ljudi povezani!

KA RADOSTI I SREĆI



Nekada smo svi bili povezani zajedno, isprepletani kao zupčanici jednim zakonom, zakonom međusobne ljubavi. I zvali smo se jedinstvena duša  i za nas je to bila prava sreća. Ali odjednom se sve promijenilo, odjednom su se uzdigle egoistične želje u nama i uništile svu ovu sreću. Pali smo u ovaj svijet, koji je mračan, nepravedan i izgrađen na osnovu potpuno drugačijih zakona, zakona egoizma. Željeli smo da nadvladamo komšije, da ih koristimo kako bi dostigli užitak, željeli smo čast i slavu. Počeli smo da jurimo za znanjem, diplomama, akademskim ostvarenjima. Željeli smo da zgrćemo novac, što više to bolje, jer s novcem osoba može da kupi sve što zaželi. Ali da li je zaista tako? To nas nije učinilo sretnima. Počeli smo da mrzimo jedni druge. I tek kad smo postali očajni, onda smo se iznenada sjetili da smo nekada bili sretni, kada smo svi bili povezani jedni s drugima, kao zupčanici. Napokon smo se sjetili toga i čeznuli da se vratimo u to stanje. I tako smo i uradili. Svi su bili ujedinjeni i nanovo shvatili šta znači pravi sretan život.

Autor:
Michael Laitman