петак, 14. март 2014.

NEVIDLJIVE VEZE


Nekada davno, živeo je jedan zli kralj. Umeo je veoma često, povređivati decu i odrasle.Bio je opaki, zli tiranin, koji je mrzeo sve oko sebe!


Jednog letnjeg dana, kralj pogleda kroz prozor svog dvorca i ugleda stranca kako stoji u neposrednoj blizini.Oko njega su se okupljali ljudi u velikom broju. Stranac je nešto govorio, a ljudi koji su ga slušali su se smejali. Bolesni kralj nije voleo ni smeh ni radost. Zato je naredio svojoj straži da ga uhvate i odvedu u tamnicu. Tako je i urađeno.
Dan se polako završavao i kralj leže u krevet. Ležeći udobno u svom kraljevskom krevetu, on zatvori oči i pokuša da zaspi. Kako je tonuo u san, tako su počeli i njegovi snovi. Odjednom, ugledao je stranca.
„Šta ti radiš u mojoj sobi?“- viknu kralj uznemireno, „Ti bi trebalo da si u tamnici!“
„Ne, nisam.“- reče stanac sa vedrim osmehom na licu. „Ja nisam sasvim obična osoba. Ja sam čarobnjak. I mi sada zajedno idemo na put.“
„Straža!“- vikao je kralj u paničnom strahu, ali bilo je prekasno. U glavi mu se sve zavrtelo i spavaća soba je nestala.




Kada je ponovo otvorio oči, zatekao se u velikom, divnom gradu. Tamo je bilo puno ljudi, svuda oko njega, ali nešto je bilo veoma čudno u tom prizoru. On pogleda malo bolje, i vide da su svi među sobom  povezani sjajnim, svetlucavim nitima. Takođe je video da iste te niti povezuju ljude i sa  životinjama i sa biljkama.
„Šta je ovo!?“- pitao je kralj u čudu. Mogao je lagodno da se kreće kroz ove veze, a da ih uopšte ne pokida. Bile su kao zraci svetlosti.
„Ovo je veza između svega što postoji na planeti. Svi ljudi na planeti zavise jedni od drugih, i sve životinje i biljke zavise od njih. Oni su svi deo jednog organizma. Ove niti su energija ljubavi i dobrote koja omogućuje svima da žive u radosti i sreći. Ako ljudi prekinu ove niti ljubavi pomoću mržnje, neprijateljstva, prevare i pohlepe, onda bi doneli sebi  patnju i tugu. A povređujući, i samo jednu osobu, mogli bi izazvati razaranje i nesreću za mnoge ljude. Oni mogu uništiti životinje, biljke i celokupan život.“
„Sve ovo su same gluposti!“ - vikao je zli kralj. “Kakva je ovo planeta!?“


“To je tvoja planeta.“- reče čarobnjak. „Samo sam ti dao mogućnost da vidiš šta zaista postoji. Naravno, ti to inače, ne možeš da vidiš, zato što je nevidljivo. Moraš shvatiti, da širenjem štete, ne samo da ćeš uništiti svet koji te okružuje, nego ćeš na kraju uništiti sebe.“
„Gluposti! To ne može biti!“- vikao je kralj. Upravo tada, kralj, koji je bio veoma užurban, dokači jednog pešaka i slučajno ga gurnu u reku. Čarobnjak odmahnu glavom u znak neodobravanja, mahnu rukom i...
Kralj se probudi u svojoj sobi, užasno neraspoložen. Momentalno je poslao stražare da provere šta se dešava sa  čudnim strancem, ali tamnica je bila prazna. Čarobnjak je nestao...
Kralj se užasno razbesne i pozva dželate da pogube stražu. Međutim, shvatio je da su  svi dželati slepi, jer rano tog jutra, velika, sjajna zvezda proletela je pored planete i svako ko bi pogledao u nju postajao bi momentalno slep.
I većina ljudi je gledala u ovu neobičnu pojavu, jer je većina kraljevstva išla rano na posao, kako im je ranije naredio kralj.
„Zašto ljudi u osmatračnicama zvezda nisu radili svoj posao?“ vikao je kralj u besu.
Kasnije se ispostavilo da je čovek u osmatračnici znao za nailazeću svetleću zvezdu, i da je poslao poruku po jednom od svojih ljudi kako bi sve u kraljevstvu upozorio. Ali, neko je gurnuo nosioca poruke u reku i on se udavio.


Sada su skoro svi bili slepi. Stražari i domari bili su slepi i nastao je potpuni haos na ulicama. Slepi seljaci nisu mogli da rade u poljima i brinu o životinjama. Gladni ljubimci su bežali u divljinu. Svo cveće je uvenulo; nije bilo nikoga da ga zalije. Bašte su postale prazne. Niko nije mogao raditi, niti napraviti nešto. Niko nije mogao služiti kralja. Strah i užas obuzeli su planetu.
Gladan, prestravljen i osiromašen, kralj odluči da se sakrije. Međutim, iznenada, ugleda čarobnjaka. Baš kad je zločesti kralj krenuo da ga napadne, spazio je blistavu nit koja ih je povezivala.
„Znači, sve je ovo istina?“- prestravljeno upita kralj.
„Da, istina je.“- odgovori čarobnjak. „Sada ste videli i sami kako je sve međusobno povezano. Videli ste kako svi zavisimo jedni od drugih. I ranije sam ti dao priliku da vidiš to. A šta si ti uradio?“
„Šta treba učiniti, da bi se sve ponovo vratilo u pređašnje stanje?“- plakao je kralj.
Ali čarobnjak se samo nasmešio i nestao kao dašak vetra.
Kralj se probudio i stao kraj prozora.Bio je savim običan sunčani dan i ljudi su svuda prolazili. Ugledao je stranca kako stoji kraj njegovog zamka. Oko njega se okupljala gomila. Stranac je nešto pričao, a ljudi su se smejali.
„Straža!“- viknuo je kralj, a zatim se na trenutak zaledio. „Idite i dovedite tog čoveka. Ponudite mu hranu i smeštaj, i pitaj te da li mu još nešto drugo treba.“


Tog momenta, kada je izgovorio ove reči, video je da su svi povezani zlatnim nitima. I tamo, gde su one sijale, značilo je da tu ima energije ljubavi i dobrote koja prolazi kroz njih. To je značilo da će svi  živeti srećno do kraja života u harmoniji, radosti, miru i ljubavi.


AUTORI CRTEŽA:
Deca iz našeg vrtića

2 коментара: