MRAVI, MALI KOMBAJNI

MRAVI, MALI KOMBAJNI

Ovo je priča o malenim, hitrim mravima, koji rade vredno kao kombajni. Iako su izgledali slično, svaki mrav je bio drugačiji. Neki mravi su skupljali seme, a neki su ga sortirali. Neki su kopali skladišta za semenje, a drugi su gradili skrovište.

Tokom čitavog leta, mravi su skupljali seme i čuvali ga u svom skrovištu.

Herbi je bio jedan od tih malenih mrava. Jednog dana popeo se na tanku travčicu kako bi uzeo seme, ali biljka se uvijala pod njegovom težinom i on je pao na zemlju.

"Uff!!" reče Herbi "možda bih mogao da sakupljam seme i sa zemlje”. 

Žmirkao je i treptao, ali nije mogao da vidi nijedno seme ispod biljke. Herbi se kretao od biljke do biljke tražeći seme sve dok nije čuo ostale mrave kako se okupljaju i kreću nazad u skrovište.

"O, ne", reče Herbi, "nisam našao nijedno seme." 

"Ne brini, Herbi! Hajde! Možeš da pomogneš da odnesemo ovo seme u skrovište", rekao je drugi mrav kad je projurio pored njega.

Kad se vratio u skrovište, Herbi je odlučio da sada odustane od sakupljanja i proba da sortira seme. 

„Danas je bila dobra žetva! Sakupili smo puno semenki!“ rekli su ostali mravi.

"Oh, hmm da, vidim!" reče Herbi. Ali uistinu, Herbi se mučio da vidi tako sitno seme i bilo mu je jako teško da ga sortira.

"Možda moram da pregledam oči", reče Herbi. "Mislim, ove semenke su vrlo sitne... Mislim, možda bi trebalo da ih uvećamo!"

"Herbi, prijatelju moj", predložio je drugi mrav, "možda bi mogao da probaš da kopaš ili da gradiš." Nastavio je: "Nema potrebe da se brineš, postoji mnogo toga što možeš da učiniš kako bi nam pomogao."

"Hvala! Dobra ideja!" reče Herbi s nestrpljenjem. "Pokušaću s kopanjem!"

Herbi je pošao u tunel koji je vodio u skrovište. Tamo su mnogi mravi već radili zajedno. Neki su kopali, a drugi su iznosili gomile blata,

Herbi je brzo pronašao mesto pored kopača koji je s oduševljenjem kopao i skupljao ogromnu gomilu od blata. 

"Hej, nisam te ovde ranije viđao!" reče kopač.

"Ovo je moj prvi dan kopanja!" uzbuđeno je reklao Herbi.

"Nije ništa teško, prijatelju" rekao je kopač „samo izvlačiš lopatom blato i prebaciš ga sa strane, onda ga ponovo izvlačiš i premestiš. To je dobra vežba! Slobodno me pozovi ako ti zatreba pomoć".

Herbi je pokušao da kopa, ali blato je bilo jako tvrdo. 

Odjednom se na njega sručila velika gomila i prekrila ga. 

"Mmm, da, znam šta mislši!" reče Herbi, kašljući i čisteći se.

"Zašto ne pokušaš da izbaciš blato iz tunela?" upita kopač.

Herbi je bio razočaran. „Mislim da ću, možda, prvo da izađem malo napolje na svež vazduh“, rekao je tužno.

Napolju je Herbi video mrave koji nose šljunak i seku travu za izgradnju skrovišta.

"Konačno, ovo izgleda kao nešto važno što bih mogao da radim i ja kako bih pomogao mojim prijateljima!" reče Herbi i požuri da im se pridruži.

Prišao je da uzme šljunak, ali bio mu je pretežak i srušio se pod njegovom težinom.

"Lako je" rekao je drugi mrav i skinuo šljunak sa Herbija. „Zašto ne nosiš travu? Nju samo treba čvrsto da držiš, kako ti ne bi odletela."

Sada je Herbi uzeo travu. Kad je krenuo prema skrovištu, dunuo je vetar i on ju je ispustio. Počeo je da trči za njom, ali vetar je  travu nosio sve dalje.

"Pusti, neka ide.To se svima dešava!" doviknuo je drugi mrav.

„Stići ćeš je sledeći put.“

"Uh!" stenjao je Herbi. „Ja ne mogu da nosim ni to malo trave!“

Obeshrabren, Herbi je prestao da pokušava da sakuplja, sortira, kopa ili gradi. Samo se snuždio pored skrovišta i gledao kako svi ostali mravi jure oko njega.

"Nije u redu" mrmljao je samom sebi. „Mora da postoji nešto važno što mogu i ja da uradim.“

Tada je Herbi prvi put napustio skrovište. Izašao je iz kolonije i krenuo na put!

Stojeći sam na livadi, Herbijeve oči su primetile da je sve nekako veliko. Trava je bila toliko visoka da nije mogao da je sagleda, čak ni na vrhovima svojih prstiju. Kvrgavi korov je na zemlji stvarao džinovske senke. Veliki insekti zujali su oko njega. Odjednom, Herbi je osetio da je veoma, veoma mali. 

Osetio se malko bolje tek kad je primetio da se pored njega nalazi drugi mrav. Ali, kad mu se približio, video je da to ipak nije mrav, nego pauk.

"VOV!" rekao je Herbi. „Ti mora da si veoma snažan. Kladim se da ti možeš i da sakupljaš i da sortiraš, kopaš i gradiš brže od bilo kog drugog mrava!"

"Naravno!" reče pauk.

"Možda bih mogao da ostanem i da ti pomognem", rekao je Herbi.

"Da mi pomogneš? Kako jedan maleni mrav može da mi pomogne?" pitao je pauk.

Ovo je malenog mrava jako rastužilo. Pre nego što je Herbi uspeo da bilo šta kaže, čuo je da ga neko doziva. "Herbi?" zvao ga je neko.

Ovaj glas mu je zvučao tako poznato. Herbi se okrenuo prema mravu koji ga je  dozivao.

„Herbi! Kako sam srećan što te vidim! Svuda smo te tražili. Dođi da te vidim. Hmmm" rekao je mrav dok je gledao Herbija. "Dobro mi Izgledaš. Tako smo se brinuli za tebe".

"Nisam hteo da brinete", reče Herbi. „Zaista sam pokušao da sakupljam i sortiram. Trudio sam se da kopam i gradim".

„Oh, Herbi, ne moraš da objašnjavaš. Svi znamo koliko si naporno radio."

"Stvarno?" upita iznenađeno Herbi.

"Naravno!" rekao je mrav. „Nije važno koliko posla može da učinini svaki mrav sam; važno je da radimo zajedno! Kad radimo zajedno, svaki mrav oseća snagu cele grupe."

Herbi je ponovo bio srećan i veselo poskakujući vratio se u koloniju!

Došao je kroz tunel u skrovište i brzo pronašao mesto pored kopača.

"Hej, vratio si se!" rekao je kopač.

"Da", nasmejao se Herbi, "dobio sam snagu cele grupe i sada se osećam mnogo jače!"

Priča preuzeta sa sajta KABBALAH STORIES