PRINCEZA PEONI

PRINCEZA PEONI

Preko mora, u dalekoj zemlji, živeli su kralj i kraljica koji su imali samo jednu kćer. Ime joj je bilo Peoni. Imala je svetloplave oči i najlepšu crvenu kosu s kovrdžama. Narod te zemlje je jako voleo kralja i kraljicu, a posebno su voleli princezu Peoni.

Jednog dana, Peoni se razbolela od nepoznate bolesti. Kralj i kraljica su odmah pozvali dvorskog lekara i on joj je prepisao: „Malo sirupa, timijana i belog luka pomešanog s medom, senfom, nevenom i lukom. Skuvajte to sa cvetovima heljde, krokusa i neka to jede tri puta dnevno".

Pokušali su s ovim lekom, ali nije pomoglo. Zatim su kralj i kraljica pozvali sve lekare i čarobnjake iz kraljevstva da pronađu lek za Peoniinu bolest:

Jedan je preporučio: "Hladni tuševi!"

Drugi je rekao: "Samo povrće i voće".

A treći je objavio, "Samo kašu, tople tuševe i jednom dnevno ona mora da stoji na glavi".

Ali ništa od toga joj nije pomoglo. Peoni je još uvek bila jako bolesna. Bila je sve slabija. Ležala je u krevetu i zatvorila svoje svetloplave oči.

Tada je kralj poslao po stručnjaka za nepoznate bolesti koji je živeo u obližnjem kraljevstvu. Stručnjak je stigao. Bio je vrlo nizak s dugom belom bradom i nosio je staru, crnu torbu. Pregledao je Peoni i proverio joj puls.

"Peoni pati od tuge", rekao je stručnjak, "da bi postala srećna, potreban joj je neobičan lek. Morate joj naći najlepšu melodiju na svetu". Zatim je zatvorio svoju torbu i otišao.

Kralj i kraljica su odmah poslali glasnika na konju koji je jahao svuda, po celoj zemlji i najavljivao: "Pažnja! Pažnja! Princezi Peoni je potrebna najlepša melodija na svetu. Ko odsvira princezi najlepšu melodiju, oženiće se njom".

Istog dana, mnogi muzičari s različitim instrumentima, došli su iz celog kraljevstva na dvor u palaču.

"Moramo imati potpunu tišinu na dvoru i u celom kraljevstvu kako bi Peoni mogla da čuje melodiju", rekli su kralj i kraljica.

"Hodaćemo na vrhovima prstiju", rekle su sluge.

"Upotrebićemo znakovni jezik kako bismo ljudima rekli šta prodajemo", namignuli su trgovci na pijaci.

"Šaputaćemo i nećemo se svađati", rekoše deca tiho jedno drugom.

Sutradan su se vrata palače otvorila i sluge su oprezno puštale muzičare da uđu u njenu sobu jedan po jedan.

Prvo je ušao neki violinista sa violinom u ruci. "Izlečiću Peoni melodijom na violini, jer je to najplemenitiji od svih muzičkih instrumenata", najavio je violinista.Izvukao je gudalo napravljeno od finog konjskog repa i zasvirao prekrasnu melodiju na žicama. Ali, Peoni je ostala da leži.

"Nisi uspeo, gospodine violinisto", reče dvorski lekar i violinista je otišao razočaran.

Odmah za njim, u sobu je ušao flautista. "Izlečiću Peoni jer je melodija flaute jasna i sveža poput planinskog vazduha", objasnio je. Svirao je melodiju na flauti koja je putovala kroz prozor u dvorište, a svi u dvorcu su stali i slušali divnu melodiju. Ali, Peoni je i dalje ostala da  leži.

"Flauta ne pomaže!" rekao je lekar, a flautista se tužno vratio na dvor.

Zatim su četiri osobe ušle u sobu noseći klavir, a iza njih ušao je pijanista. 

"Izlečiću Peoni", najavio je samouvereno, "jer je moja melodija najuzbudljivija".

Dodirivao je crno-bele tipke s  puno emocija, zvuk se prenosio kroz prozor do kraja dvorišta i na ulicu. Zaista, svi stanovnici u kraljevstva bili su vrlo dirnuti.

Ali, kraljica koja je sedela pored princeze reče: "Morate da prestanete jer Peoni još više plače!"

I pijanista je brzo otišao zajedno sa svojim slugama i klavirom.

Odjednom je visoki mladić ušao u sobu obučen u crni kaput neobičnog izgleda. Ali najčudnije je bilo to što su mu ruke bile prazne; nije nosio instrument.

"Ko si ti?" upita kralj.

"Ja sam dirigent, Vaša Ekselencijo. I znam koja će melodija izlečiti princezu", rekao je smešeći se kralju.

"Ali, šta koristiš za puštanje zvuka?" upita kralj.

"Ako me pustiš da na trenutak izađem, vratiću se s najlepšom melodijom na svetu", odgovorio je dirigent.

Kralj, koji je već odustao od nekog drugog rešenja, dopustio mu je da ode. "Dobro, izađi i brzo se vrati, jer čini mi se da se Peoni stanje pogoršava."

Nije prošao ni minut, a dirigent se vratio, a s njim su došli violinista, flautista, pijanista i klavir. Svi su bili zbunjeni.

"Ovo su muzičari koje si doveo?" viknuo je kralj.

Sada je kralj izgubio strpljenje i lekar im je brzo dao znak da odu.

"Samo trenutak", rekao je dirigent. "Znam šta se dogodilo u ovoj sobi i zato sam ovde. Vaše Visočanstvo, moramo da spasimo princezu Peoni!"

Odjednom, kraljica je rekla: "Neka proba".

I kralj se složio.

Mladi dirigent okupio je muzičare, nešto šapnuo i čekao. Kad je u kraljevstvu zavladala apsolutna tišina, dirigent je podigao ruke i svi su muzičari zajedno započeli da sviraju lepu i jasnu melodiju; meka i tečna, visoka i uzbudljiva, melodija koja je imala sve u sebi - melodija koja je bila gotovo savršena. Dirigent je nastavio da diriguje i svi su muzičari pratili njegove pokrete, sve dok se, napokon, nije začuo predivan novi zvuk.

Svi su bili iznenadjeni kada je Peoni otvorila oči, sela i zajedno sa muzičarima zapevala: “La la la la la la".

U tom trenutku začula se najlepša melodija na svetu.

Stručnjak iz obližnjeg kraljevstva bio je u pravu, Peoni se zaista oporavila. Kralj i kraljica pozvali su mladog dirigenta da živi u dvorcu, a muzičari su ostali da sviraju u kraljevom orkestru

Jednog dana Peoni je šapnula svojoj majci: "Iako nosi neobičan kaput, dirigent je mudar, zgodan i vrlo talentovan. Želela bih da se udam za njega".

Tako je i bilo. Kasnije, posle sedam dana, u palači je održano veličanstveno venčanjena na koje su  došli i svi stanovnici kraljevstva.

"Još uvek sam vrlo radoznao", rekao je kralj dirigentu, "koja je bila tajna koju ste šapnuli muzičarima na dan kad ste izlečili Peoni?"

Dirigent se nasmešio. „Tajna je vrlo jednostavna", rekao je. “Rekao sam im da ćemo, umesto da sviramo pojedinačno svako svoju muziku, svi zajedno svirati složno i u harmoniji, svi kao jedan čovek".

Priča preuzeta sa sajta KABBALAH STORIES