Mržnja dece prema roditeljima
Objavljeno 28. marta 2020. u 21:06
Pitanje: Jedan od problema modernog vremena jeste taj da deca mrze svoje roditelje. Takvih je slučajeva mnogo. Deca napuštaju roditelje, zanemaruju ih. Ti siromašni roditelji umiru sami uprkos činjenici da imaju mnogo dece. To se događa u celom svetu. Zašto se to dogodilo?
Odgovor: Mi se izdižemo iz nivoa životinjskog egoizma na nivo duhovnog ili ljudskog egoizma. Ali, biti čovek već znači duhovni nivo koji ne postoji u našem svetu. Zato, gubimo životinjsku vezu koju smo imali između nas kada su roditelji živeli zajedno sa svojom decom, doveli bi nevestu, doveli mladoženju ili otišli mladoženji itd. I sve je to bilo jedno domaćinstvo.
Pitanje: Mogu li da žive u istoj kući?
Odgovor: Da. Čak i u istoj sobi. Sve je bilo tako jednostavno. Sada se sve to menja jer se egoizam menja u našem svetu.
Pitanje: Drugim riječima, egoizam nam je to omogućio?
Odgovor: Da. Ovo je životinjski egoizam. I sada, on počinje da raste. Počinje da nas gura na sledeći nivo razvoja. I zato više ne razumemo životinjski način postojanja. Naša deca to sigurno ne razumeju. U takvom su stanju da ne razumeju zašto treba da budu vezana za roditelje. Ili, ja mislim da bi roditelji trebali da provedu ceo život sa mnom. Zašto su me rodili? Dokle god žive, moraju da misle na mene. Ili, ako oni nisu zabrinuti za mene, neka tako i bude. Upravo ih ostavljam.
Pitanje: Kako dete može da ima takav osećej prema svojim roditeljima?
Odgovor: Ali on ne oseća.
Pitanje: Ne oseća nikakvu bol, ništa uopšte?
Odgovor: On ne. Budući da je prerastao svoj životinjski egoizam i ne oseća nikakvu povezanost s roditeljima, ne oseća da mora da im pomogne, da ih podrži, da razmišlja o njima i slično. Nemojte da zamišljate nešto što ne postoji. Ne možete to da vratite. U poslednje vreme sve to izumire i više ne postoji. To jest, ako pomažete svojoj deci, onda vas trebaju. Možete da im budete bliski. Ako prestanete da im pomažete, onda vas ne trebaju. Ovako se dešava.
Komentar: Jedino što me muči je što generalizujete. Postoje i normalni odnosi.
Odgovor: Govorim o sklonosti prirode. Zbog toga i generalizujem.
Pitanje: Dakle, šta sledi?
Odgovor: U našoj generaciji roditelji su još uvek u stanju da daju nešto, da usmere, da ostave deci svoj imetak i tako dalje. U sedećoj generaciji, međutim, doći će do pucanja. Postojaće takav odnos roditelja i dece da će, ako imaju iste duhovne ciljeve, da budu na neki način povezani kroz njih. Ako ne, ljudi/deca će potpuno da zaborave na roditelje. I iskreno, roditelji također neće razmišljati o svojoj deci.
Pitanje: O čemu će roditelji razmišljati?
Odgovor: Kako mirno provesti vreme sa svojim starijim prijateljima.
Pitanje: S psima i mačkama?
Odgovor: Da. Otvoriće se sve vrste klubova za igru; recimo, klubova za igranje domina ili nešto treće.
Pitanje: Šta je dobro u ovome?
Odgovor: Ništa. Osoba mora jednostavno da shvati kako danas treba da se poveže s drugima. To je potpuno drugačiji sistem, a ne sistem životinjskih korporalnih veza.
Pitanje: Ovo nije sistem roditelj-dijete?
Odgovor: Ovo je sistem kada roditelji i deca, svaki pojedinačno, otkriva zajednički cilj. Tada ih ovaj cilj povezuje.
Pitanje: Koji je to cilj?
Odgovor: To je cilj postizanje smisla života. Za roditelje, decu i unuke. Uvek je jedno. Ako to otkriju i vežu se za to, tada osećaju potrebu da budu povezani jedni s drugima i da jedni drugima pomažu u tome.
Pitanje: O kojoj zajedničkoj svrsi života govorite? Ako roditelji imaju jedan cilj s decom?
Odgovor: Roditelji će tada moći da odgurnu svoju decu prema ispravnom cilju. Tada će veza između njih biti i korporalna i duhovna - za otkrivanje Stvoritelja među njima.
Pitanje: Šta je otkrivanje Stvoritelja?
Odgovor: Otkrivanje Stvoritelja je otkrivanje međusobne povezanosti i ljubavi.
Pitanje: Samo između njih?
Odgovor: Za početak.
Pitanje: Mislite u ovoj ćeliji: deca i roditelji?
Odgovor: Da.
Pitanje: Zar to sada ne žele da otkriju?
Odgovor: Ne žele. Da li im je neko rekao za ovo? Da li ih je neko usmerio prema tome?
Pitanje: Zar njihov prirodni odnos se ne sugeriše da im je neko rekao?
Odgovor: Naravno da ne.
Komentar: Danas ste oštri.
Odgovor: Nisam oštar. To je ono što se razvija u svetu. Jesam li oštar? Napravili ste svet ovako.
Komentar: Ali ovu istinu koju sada izgovarate, mogu da zamislim koliko će biti komentara.
Odgovor: Ja sam za to da se ova istina ne skriva. Naprotiv, predlažem da se to otkrije kako bi ljudi mogli da vide u kakvom su niskom stanju i do čega to vodi.
Pitanje: Koji bi zaključak osoba trebala da izvuče nakon vaših oštrih reči: da će doći do prekida između roditelja, unuka i dece i da je to prirodno?
Odgovor: Ako ne pronađu zajednički cilj, neće ih ništa povezati. Uopšte ništa.
Pitanje: Da li ih pozivate da traže ovaj zajednički cilj?
Odgovor: Da.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.