PRIČA O MALOM POTOKU

Priča o malom potoku, koji se pretvorio u veliku reku pomažući drugima

 U dalekoj zemlji, planinsko jezero i potok, živeli su jedno pored drugog.
Jezero se nalazilo u podnožju planine, a potok je bio iznad, na samoj planini.
Jezero je bilo veoma ponosno na sebe.
„Mali potoče, pogledaj kako sam lepo, veliko i čisto“- reklo je jezero.
„Da“- odgovorio je potok. „Ti si veoma lep. Sigurno imaš mnogo prijatelja. Uostalom, toliko si veliko da svako ko poželi može da pije tvoju bistu vodu. Ali ja sam mali, i niko me ne primećuje.“
„Ha-ha-ha“- jezero se nasmeja. „Zašto bih ja dao svoju vodu drugima? Na taj način bih i ja postao mali.“
Jednoga dana planinska koza je prišla jezeru.

NAJLEPŠI CVET U BAŠTI

Priča o cvetu koji je postao nešto posebno tek kada je postao deo buketa

Kako se leto približavalo kraju, cveće u bašti želelo je da zna koji je cvet najbolji.

Tada, roze ruža reče: “Mi smo najlepše, jer mi smo cveće koje prvo cveta u proleće.“
Bela margarete rekoše: “O, ne, mi smo najlepše, jer mi imamo divne cvetove tokom čitavog leta.“

Velike žute, jesenje ruže  rekoše: “Ne budite smešni! Mi smo najbolje, jer  mi smo poslednje cveće koje cveta u jesen.“