NEVIDLJIVE VEZE

NEVIDLJIVE VEZE

Nekada davno, živeo je jedan zli kralj. Veoma često povređivao je ljude oko sebe –  i odrasle i decu. Bio je veoma zao, i mrzeo je sve što ga okružuje!

Jednog letnjeg dana, kralj je pogledao kroz prozor svog zamka. U blizini je ugledao neobičnog stranca i mnogo ljudi okupljenih oko njega. Neznanac je nešto govorio, a ljudi su ga slušali i veselo se smejali. Zli kralj nije voleo ni smeh ni radost. Naredio je svojoj straži da stranac bude uhapšen i odveden u tamnicu. Tako je i urađeno.

Dan se polako završavao i kralj je pošao na spavanje. Dok je udobno ležao u svom kraljevskom krevetu, zatvorio je oči i pokušao da zaspi. Tonuo je u san, i snovi su mu dolazili. Odjednom je ugledao stranca.

„Šta radiš u mojoj sobi?“ – viknu kralj uznemireno! „Trebalo bi da budeš u zatvoru!“

„Ne, nisam u zatvoru“, rekao je stranac, s vedrim osmehom na licu. „Ja nisam neka obična osoba. Ja sam čarobnjak. I, mi sada zajedno idemo na put“. 

„Straža, straža!“ – vikao je kralj u paničnom strahu, ali bilo je prekasno. U glavi mu se sve zavrtelo, i spavaća soba je nestala...

Kad je ponovo otvorio oči, bio je u velikom, lepom gradu. Svuda oko njega bilo je puno ljudi, ali taj prizor je zbog nečega bio veoma čudan. Kad je malo bolje pogledao, video je da su svi ljudi među sobom povezani sjajnim nitima. Isto tako je video da iste niti povezuju ljude i sa životinjama i sa biljkama.

„Šta je ovo!?“ – pitao je kralj u čudu. Mogao je lako da se kreće kroz ove veze, a da ih uopšte ne pokida. Bile su kao zraci svetlosti.

„Ovo je veza između svega što postoji na planeti. Svi ljudi na planeti zavise jedni od drugih, zavise i od životinja i biljaka, a i one su međusobno zavisne. Svi su deo jednog organizma. Ove niti su energija ljubavi i dobrote koja omogućava svima da žive u radosti i sreći. Ako bi ljudi ove niti ljubavi prekinuli mržnjom, neprijateljstvom, prevarama i pohlepom, tada bi sebi doneli patnju i tugu. I, ukoliko bi neko povredio čak i samo jednu osobu, time bi mnogim ljudima prouzrokovao propast i nesreću. On bi tako moga da uništi životinje, biljke i čitav život“.

„Sve su to prave gluposti!“ – vikao je zli kralj. „Kakva je ovo planeta?“

„Ovo je planeta gde je i tvoje kraljevstvo“ – reče čarobnjak. „Samo sam ti dao priliku da vidiš šta zaista postoji. Naravno, ti to, inače, ne možeš da vidiš, zato što je nevidljivo. Moraš da razumeš da ako nanosiš štetu, ne samo da ćeš uništiti svet koji te okružuje, već ćeš na kraju da uništiš i sebe“.

„Gluposti! To ne može biti!“ – besneo je kralj. I ubrzo zatim, kralj je silovito pojurio svojim kočijama, neoprezno se sudario s jednim pešakom, i gurnuo ga u reku. Čarobnjak tada odmahnu glavom u znak neodobravanja, mahnu rukom i ...

U tom trenutku kralj se probudio u svojoj sobi, veoma neraspoložen. Istog trenutka poslao je stražare da provere šta se dešava s neobičnim strancem, ali oni su se vratili i rekli da je tamnica prazna. Čarobnjak je nestao ...

Kralj se tada jako razbesneo i pozvao je dželate da pogube stražu. Ali svi dželati su bili slepi, jer je, rano tog jutra, jedna velika sjajna zvezda proletela nad kraljevstvom, i svako ko je pogledao u nju postao je istog trenutka slep.

I većina ljudi pogledala je u ovu neobičnu svetleću pojavu, jer je veliki deo podanika kraljevstva rano išao da radi, kako im je kralj ranije i naredio.

„Zašto ljudi na osmatračnicama za zvezde nisu radili svoj posao?“ – vikao je kralj u besu.
Vrlo brzo se saznalo da je čovek u osmatračnici video da zvezda dolazi, a isto tako i da je poslao poruku po jednom od svojih ljudi da upozori sve u kraljevstvu. Ali neko je gurno glasnika u reku, i poruka nije ni stigla do ostalih ljudi.

Sada su skoro svi bili slepi, i na ulicama je nastao potpuni metež. Slepi seljaci nisu mogli da rade na polju niti da brinu o životinjama. Gladne životinje su bežale u divljinu. Sve cveće je uvenulo, jer nije bilo nikoga da ga zaliva. Bašte su opustele. Niko nije mogao ništa da radi niti išta da napravi. Niko nije mogao da služi kralja. Strah i užas su zavladali kraljevstvom.

Gladan, preplašen i osiromašen kralj odlučio je da se sakrije. Međutim, iznenada se ispred njega pojavio čarobnjak. Baš kad je zli kralj krenuo da ga napadne, ugledao je blistavu nit koja ih je povezivala i zastao je.

„Znači, sve ovo je istina?“ – prestravljeno je upitao kralj.

„Da, istina je“, odgovori čarobnjak. „Sada si i sam video kako je sve međusobno povezano. Video si kako svi zavisimo jedni od drugih. I ranije sam ti dao priliku da to vidiš! A šta si ti uradio?"

„Oh, šta sada treba da uradim da se sve vrati kao što je bilo?“ – plakao je kralj.
Ali čarobnjak se samo nasmešio i nestao poput daška vetra.

Kralj se probudio, ustao iz svog kraljevskog kreveta i stao kraj prozora. Bio je to sasvim običan sunčan dan i ljudi su uobičajeno prolazili. Ugledao je neznanca kako nedaleko od njegovog zamka stoji okružen ljudima. Neznanac je nešto pričao, a ljudi su se veselo smejali.

„Straža!“ – viknuo je kralj snažno, ali odmah se prenuo i mirno rekao: „Idite i dovedite ovog čoveka. Ponudite mu hranu i prenoćište, i pitajte ga da li mu još nešto treba“.

U tom trenutku, čim je izgovorio ove reči, kralj je video da su svi povezani zlatnim nitima. I, svuda gde se sjaj ovih niti video, videlo se, u stvari, da postoji energija ljubavi i dobrote koja povezuje sve ljude. To je značilo da će svi živeti srećno do kraja života u slozi, radosti, miru i ljubavi.


AUTORI CRTEŽA:
Deca iz našeg vrtića

Priča preuzeta sa sajta KABBALAH STORIES