петак, 10. јул 2020.

PUTOVANJE KAKAO ZRNA


Putovanje kakao zrna
Autor Crystlle Medansky

U predivnoj Obali Slonovače, sitne ružičaste latice, stajale su zgrčene na deblu visokog stabla. Ubrzo, latice su prerasle u voćne mahune u kojima su se nalazila mala zrna krem boje. Farmeri koji su ih gajili, pažljivo su uklonili zrele plodove sa stabla i nosili ih na kraj prašume da se osuše. Sitna zrna, bila su isporučena širom sveta kako bi se od njih napravila ukusna čokolada!

Zrno Kakaa bilo je jedno od tih malenih zrna. Svakog dana je mirno i bezbrižno sazrevalo unutar tople mahune. Zrno Kakaa je bilo veoma srećno što će uskoro postati čokolada uostalom, svi vole čokoladu!

Ali daleko, u velikim gradovima, svetski lideri bili su veoma uznemiireni.

"Moji sunarodnici", govorile su vođe. „Izmislili smo plan koji će svima nama doneti veliku radost! Otkrili smo da ako svaka država uzgaja kakao za sebe, mi više nećemo morati da se oslanjamo jedni na druge kako bismo napravili čokoladu. To znači da ćemo svi imati više čokolade za sebe!"

"Ura, još čokolade za nas!" povikao je narod. "Učinimo to!"

U želji da zadovolje rastući apetit za čokoladom, radnici su požurili da izgrade nove fabrike čokolade. Kada su jednom započeli sa radom, pridružilo im se puno ljudi koji su užurbano radili.

Radnici brodogradilišta bili su zabrinuti. „Ako ljudi uzmu više čokolade nego što im treba, neće ostati čokolade za nas; umesto što gradimo brodove, trebalo bi da gradimo fabrike čokolade kako bismo dobili naš deo!" vikali su dok su trčećii radili u fabrikama.

Kad su proizvođači šećera čuli šta se događa, brzo su svojim traktorima došli do fabrike kako bi bili sigurni da će i oni dobiti svoj deo čokolade!

Ubrzo su svi ljudi na svetu radili od jutra do večeri gradeći sve više fabrika kako bi napravili više čokolade. Ogromne mašine pravile su veliku buku u nekada tihoj prirodi, a iz dimljaka fabrike izlazio je dim. Na travnatim livadama, krave su svo vreme provodile na ispaši, jer u kući nije bilo nikoga ko bi brinuo o njima da ih pomuze i napoji. Nekada, velika brodogradilišta bila su prazna. Svakog dana rasle su nove fabrike, kao i malo zrno kakaa.

"Šta će biti sa svim tim zrnima bez brodova da ih odnese u fabrike?" - tužno je upitao proizvođač kakaa koji se okrenuo i nežno proveravao svako malo zrno. "Svi su toliko zauzeti gradnjom fabrika da su zaboravili na zrna kakaa".

Kad je zrno kakaa čulo šta je proizvođač rekao, i ono se zabrinulo. Već je dobilo bogatu smeđu boju, a to je bio znak da sazreva. Vrlo brzo, zrna bi postajala suva i spremna za preradu.

"Ako brodogradilišta prestanu da grade i popravljaju brodove, kako ćemo doći do fabrika?" pitalo je zrno Kakaa drugo zrno.

"Ko će napraviti više traktora za šećerne plantaže?" pitalo je zrno. "Svi znaju da su vam potrebni traktori da poorete šećerna polja i da na brodove dovezete šećernu trsku!"

"Kako ćemo napraviti čokoladu bez šećera?" upitalo je drugo zrno.

"A ko će da pomuze krave?" - tužno je upitalo zrno kakaa. "Deca vole mlečnu čokoladu".
"I čokoladni sladoled!" dodalo je sledeće zrno.

Zrno Kakaa  bilo je jako tužno. Uostalom, ono je želelo da drugima donese sreću. "Kako mogu doneti sreću drugima samo ležanjem ovde na suncu?" pitalo se.

U međuvremenu, radnici su dovršili fabrike.

"Dobar posao, ljudi!" uzviknule su svetske vođe. "Sada smo spremni  za posao!"



U velikoj gužvi veselja i buke, radnici su otvorili fabrike i uključili nove mašine. Odjednom, svi su stali. Radnici su shvatili da nemaju kakao, šećer i mleko za proizvodnju čokolade. Počeli su da viču u glas:

„Nemamo zrna! Nemamo šećera! Nemamo mleka! Kako ćemo napraviti čokoladu?" zapomagali su.

Ubrzo su počeli da krive jedni druge za nastalu zbrku.

"Zašto nam nisi poslao svoja zrna?" - ljutito su pitali fabrički radnici proizviđače kakaa.

Zrno je već osušeno, spakovano i spremno za transport. Gde su brodovi koji ih voze u fabriku?" - pitali su proizvođači kakaa.

"I, zašto nam nisi poslao svoj šećer?" radnici su se ljutili na proizvođače šećera.

"Nema šećera. Umesto da pooremo polja dovezli smo ovde svoje traktore da izgradimo fabrike" žalosno su odgovorili uzgajivači šećera.

"I, zašto nam niste poslali svoje mleko?" pitali su mlekare.



"Bili smo toliko zauzeti gradnjom fabrika da nismo imali vremena da pomuzemo krave" odgovorili su mlekari.

Pošto nemaju vremena za gubljenje, svetski čelnici sazvali su samit.

"Gospodo", rekao je vođa, "ovaj naš plan ne deluje! Moramo brzo nešto da uradimo! U celome svetu nije bilo ni jedne čokolade! Ponavljam: NEMA VIŠE ČOKOLADE!"

"Čini  nam se da svi moramo zajedno da radimo kako bismo napravili čokoladu", predložio je drugi vođa. „Kao što nam Priroda daje baš ono  što je potrebno za proizvodnju čokolade, tako je i svako od nas drugačiji i daje drugima baš ono što im je potrebno. Ako zajedno radimo u harmoniji i uzmemo samo onoliko čokolade koliko nam je potrebno, svi ćemo imati dovoljno čokolade".

"Neki od nas su najbolji u izgradnji brodova, pa ćemo se vratiti u naša brodogradilišta i poslati brodove da prevezu zrna" ponudili su radnici brodogradilišta.

"Mi ćemo svoje traktore vratiti na plantaže šećera i poorati polja" rekli su proizvođači šećera.

"Neki od nas imaju dobro zemljište za ispašu krava pa će biti puno mleka", rekao je drugi "Tako, mi ćemo poći kući da muzemo krave".



"Idemo dalje!" složili su se. "Svi ćemo zajedno raditi na najukusnijoj čokoladi koju je svet ikada video!"

Sjajne vesti poslate su širom sveta. Za vrlo kratko vreme, u fabrike su počeli da stižu zrna kakaa, šećer i mleko i tako je napravljena tečna čokolada. Sipali su je u cisterne i kalupe i isporučivali po celom svetu srećnim poslastičarima, mlekarima i pekarima.

Ljudi su tada otkrili da radeći zajedno u harmoniji, ne samo da imaju dovoljno čokolade, već su i osećali predivnu novu vezu jedni s drugima.

Zrno Kakaa bilo je oduševljeno time što su ljudi otkrili međusobnu odgovornost i povezanost jedni s drugima. U stvari, bilo je toliko srećno da, kad je mali dečak zatražio jednu čašicu čokoladnog sladoleda, zagolicalo ga je po  jeziku dok se dečak nije nasmejao tako široko da mu je osmeh jedva stao na lice. Osmeh dečaka ispunio je majku zadovoljstvom, pa se i ona  nasmešila!

Konačno su svi  ljudi na svetu naučili kolika je sreća raditi zajedno u skladu, baš kao i Majka Priroda.

Priča preuzeta sa sajta KABBALAH STORIES

Нема коментара:

Постави коментар