петак, 15. мај 2020.

POSEBNO BLAGO



Posebno blago

U šumarku javora, na rubu senovite zelene šume, živele su tri male veverice po imenu Rasti, Sparki i Džindžer. Tokom cele zime prijatelji su se priljubljivali jedan uz drugog unutar visokog stabla čekajući da stigne proleće. Napokon, jednog jutra, vedar sunčev zrak veselo je zaplesalo između drveća, najavljujući prvi dan proleća.

Rasti je skočio iz skrovišta i uzbuđeno pozvao svoje prijatelje: "Džindžer, Sparki, vreme je za izlazak i igranje!"

Trljajući sanjive oči, Džindžer je izvukla glavu iz skrovišta. "Ooooh", reče zevajući, "kako sam mogla da propustim igru s prijateljima!"

"Požuri, Džindžer!" pozvao je Sparki, „Trčimo u šumu da tražimo sočne bobice. Nedostajalo mi je leto i jagode!"

Džindžer je brzo skočila sa stabla i troje prijatelja zajedno su otrčali kako bi pronašli zrele bobice. Čitava šuma je bila užurbana. Ptice su pevale i letele nebom. Seme je klijalo, voćke su cvetale, a kiša je oprala šumu u moru zelenog lišća.

Ubrzo se leto pretvorilo u jesen i veverice su počele da traže orahe i žireve kako bi ih spremile za hladne zimske dane.



Jednog dana tri vjeverice su stigle na mali proplanak nasred šume. Rasti je iznenada povikao: „Gle, našao sam orah! Vau, razlikuje se od bilo kojeg oraha kojeg sam do videla!"

"To je NAJVEĆI orah koji sam ikad video!" - zapanjeno je rekao Sparki. Uzeo je orah i otresao ga, praveći buku. "Kakva tvrda ljuska!" rekao je.

"Zvuči kao da je unutra OGROMAN orah", složla se Džindžer. "Mislim da bi ovakav orah bio vrlo ukusan!"

"Hajde da ga pojedemo!" predložio je Rasti.

"Mislim da ne treba da ga pojedemo", rekao je Sparki. „Ovaj orah je poseban - pravo blago! Mislim da nigde na svetu ne postoji ovakav orah." 

"Ali, nas je troje, a orah je samo jedan", zamišljeno će Džindžer. "Šta nam je činiti, šta da uradimo?" 

"Sad je još toplo", rekao je Sparki, "i još imamo dosta hrane. Mislim da treba da zakopamo orah u zemlju za slučaj da nam ponestane hrane tokom hladne zime. Kome ponestane hrane, može da se vrati ovde i iskopa ga".


Sve tri veverice složile su se da je to najbolja ideja, pa su zakopale orah pored velikog brda na proplanku.

Uskoro je stigla zima. Jednog snežnog jutra, Rasti je otkrio da mu ponestaje hrane. "Znam", pomislio je, "otići ću na proplanak i pronaći orah koji smo zakopali". Ali, dok je išao putem, prošao je pored svog omiljenog stabla jabuka.

Uvidevši da je na drvetu ostalo nekoliko trulih jabuka, Rasti je zastao. "Te jabuke možda neće imati tako dobar ukus, ali uzeću  ih umesto oraha", odlučio je. "Možda će mojim prijateljima trebati orah više nego meni".


I tako, Rasti je uzeo trule jabuke i otrčao nazad u svoju toplu kuću unutar stabla.

Kako su se nastavljali hladni zimski dani, veverice su se skupile duboko u stablu drveća. Onda je jednog dana počeo da duva snažan vetar koji je odneo Džindžer iz njenog ugodnog skrovišta daleko preko šume! Džindžer se uplašila i zaprepašteno osvrnula oko sebe. Visoko drvo javora se srušilo i stanište se raspršilo po šumi. Džindžer je počela da skuplja polomljene grane i grančice kako bi napravila novo stanište, ali sva hrana je nestala. Setila se oraha kojeg su zakopali i odlučila da ode po njega.

Na putu do proplanka, Džindžer je ugledala mali grm borovnice s nekoliko malih, suvih bobica koje su još bile zakačene za gole grane. Zastala je i načas razmislila: "Orah bi verovatno imao bolji ukus od ovih smežuranih starih borovnica, ali šta ako Rasti i Sparki ne budu više imali šta da jedu? Možda će jednom od njih trebati orah više nego meni?" I tako je ubrala borovnice i vratila se u svoje novo skrovište.


Zima je gotovo prošla kada se Sparki odlučio da prošeta kroz tople sunčeve zrake koji su sijali ispred njegove kuće. U tom trenutku je pokraj Sparkijeve kuće prošao gladan medved koji se rano probudio iz zimskog sna. Medved se popeo na drvo, uzeo svu hranu koju je Sparki sačuvao i nije mu ostavio ništa što bi mogao da pojede. Kad se mala veverica vratila kući, otkrila je da je sva hrana nestala.

Sparki je u početku bio veoma zabrinut. Ali, tada se setio oraha i otrčao prema proplanku. Bio je iznenađen kada je video da tu rastu i sveže pečurke. "Neću uzeti orah" pomisli Sparki. "Možda će mojim prijateljima trebati više nego meni". Umesto toga, sakupio je pečurke i požurio natrag do svog skloništa na drvetu.


Stiglo je proleće, a onda i leto, a troje prijatelja odlučilo je da zajedno obiđu orah. Pored brda na proplanku otkrili su veliko iznenađenje: izraslo je malo stablo prepuno oraha! Veverice su brzo jedna drugoj ispričale svoje zimske avanture, kako je svaka odlučila da sačuva poseban orah za svoje prijatelje. Shvatile su da je njihovo prijateljstvo postalo jače, baš kao što je i jedan orah prerastao u drvo prepuno oraha.

Ispunjeni srećom, prijatelji su odlučili da podele ovo veliko otkiće s drugim šumskim životinjama. Vest se brzo proširila šumom. Ubrzo su sve životinje došle na proplanak da im se pridruže. Odmarali su se i igrali zajedno i priredili ukusnu gozbu s orasima.

Veverice su se zagrlile i nasmejale. Napokon su shvatile da je orah zaista posebno blago jer ih je naučio da ljubav i deljenje donosi puno veće dobro od uzimanja!


Priča preuzeta sa sajta KABBALAH STORIES


Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.