OD ČEGA POČINJE VASPITANJE DECE

Od čega počinje vaspitanje dece

U vremenu koje dolazi gospodari će biti naša deca, i tada mi više ništa nećemo moći da promenimo. Ali danas njihov razvoj u velikoj meri zavisi od nas. Zato je važno da počnemo vaspitanje dece od najranijeg uzrasta i važno je da ono odgovara stvarnosti današnjeg vremena.

Danas se u našem svetu otkriva poseban zakon – zakon jedinstva čitave prirode i čovečanstva. Svet ogromnom brzinom ulazi u otkrivanje totalne povezanosti između svih njegovih delova, i iz dana u dan to sve više i više otkrivamo. 

Ovaj proces će se razvijati sve dok ne osetimo apsolutnu zavisnost svih od svakoga, i svakoga od svih, i to u toj meri, da nikome neće biti dobro sve dok svi ljudi na planeti ne osete da im je dobro.

 

Novi svet u kojem smo se našli

To je novi svet, druga dimenzija, zasnovana na principima apsolutne ljubavi. I vaspitanje dece treba da bude usklađeno sa tim principima. Već vidimo da su stari principi vaspitanja destruktivni. Zbog njih je naše društvo rascepkano, zbunjeno i bespomoćno. A mi ne znamo šta da radimo i u potpunoj zbunjenosti samo posmatramo kako naša deca stvaraju sebi alternative na internetu ili van kuće, daleko od roditelja. 

Ali ako načinimo tako da naša deca budu što više uključena u ovaj novi svet, dovešćemo ih u stanje maksimalne sigurnosti. Tada im ništa neće nauditi, jednostavno neće imati neprijatelja. Biće dobro obezbeđena, počeće da osećaju savršenstvo, harmoniju koja postoji u prirodi, pre svega – na nivou međuljudskih odnosa. To jeste, naša deca će biti zaista srećna.

OCENE U ŠKOLI NISU POTREBNE

 

Ocene u školi nisu potrebne

Komentar: „Škola vas ne uči da budete srećni”. To je napisao jedanaestogodišnji dečak. 

Moj odgovor: Tako je!  Danas se u školi prosto pokazuje da su tupost, poslušnost i potiskivanje sreće normalna stanja. 

Pitanje: Ali u principu, slogan škole treba da bude: „Treba da učimo decu da budu srećna”? 

Odgovor: Da, treba  da odgajamo srećne ljude. 

Nama je potrebna škola koja podučava ispravnom pristupu prema svetu, prema životu, prema prijateljima, prema nastavnicima i prema roditeljima, a to ne zahteva ocene koje vam daje neko drugi, već umesto toga vi, dok vas uče, sami sebi dajete ocenu. 

Pitanje: Možete li takve zahteve da postavite čak i malom detetu?

Odgovor: To je ono čemu treba da težimo. Objasnite im ovo tako da bi oni sami mogli da ocenjuju predmete, udžbenike, svoje nastavnike i tako dalje. 

Komentar: Znači, dete može da kaže: „Danas nisam bio u formi. Trebalo je da pročitam ovo i da još malo poradim na tome”. 

Moj odgovor: Tako je.

Pitanje: Postoji strah od grešaka. Škola nas ne uči da je moguće i da je potrebno da pravimo greške. Uzgred, to je ono što kaže jedanaestogodišnji dečak. Da li mislite da čovek treba da pravi greške? 

Odgovor: Slažem se sa njim. 

DECA NOVOG DOBA

Hajde da razgovaramo o drugačijoj budućnosti 

Komentar: Profesorka Tatjana Černigovskaja, psiholingvista i neurobiolog sa Univerziteta u Sant Petersburgu, kaže: „Budućnost je već ovde. To je drugačiji svet – ne onaj u kojem smo živeli pre samo pet godina. Decu savremenog doba treba učiti kako da vežbaju svoje pamćenje, održavaju pažnju, klasifikuju informacije i da znaju gde da pronađu pouzdane izvore, kao i kako da se ponašaju u stanju stalnog stresa i pritiska vremena.“ 

Odgovor: Izgleda kao da je u pravu. Ali evo u čemu je problem. Takav svet nije potreban ni nama ni našoj deci. Zašto da žive u stalnoj napetosti i nepoverenju prema svim informacijama? Zašto da ih pripremamo za negativnost i da je unapred približavamo? 

Ne! Želim da pripremim decu za svetlu budućnost. Želim da im objasnim kako da budućnost učine svetlom umesto da se pokore „sudbini novog doba“. Budućnost treba da bude takva da bude dobra za sve nas. 

To je moguće, a kabala pokazuje kako se to postiže kroz pravilnu povezanost između ljudi uprkos egoizmu. To je ono što bih danas naučio decu. 

Povezanost rađa pozitivne sile prirode, čak i one kojih nismo svesni. Povezanost će voditi čovečanstvo ka sreći. 

Decu, i ne samo decu, treba da učimo kako da izgrade ispravnu vezu u kojoj otkrivamo ljubaznu silu prirode, ljubazno čovečanstvo, ljubazan život, bezbednost, radost i Svetlost. To mora da bude cilj našeg obrazovanja. To je ono što deca treba da osećaju. To je okruženje u kojem treba da rastu. 

U suprotnom, odgajaćemo sumorne, povučene, emocionalno potisnute egoiste, spremne za borbu i nesreću. 

Zamišljajući ispravnu budućnost, ljubaznu budućnost između nas, mi budimo pozitivne kvalitete kod dece, pozitivne sile. A onda će oni prizvati ovaj novi svet u svoj život.

Na kraju krajeva, mi smo ti koji gradimo svet kao rezultat naših odnosa. 

Link - Let’s Talk about a Different Future

KAKO DA IZGRADIMO SLOŽNU PORODICU

  

BROD

Brod

Bio je jednom jedan mali plavi ribarski brod koji je imao veseli crveni jarbol i šuškavo belo jedro. Svakog jutra u zoru, brodić bi se probudio uz osmeh i isplovio na pučinu u ribolov. Mada je bio prilično mali, ipak je bio najbrži od svih brodova u luci, i uvek se sa mora vraćao sa puno ribe – dovoljno za čitav grad. Veći brodovi u luci često su se čudili kako je to moguće.

Mali brod je znao da je to zbog toga što su svi na njemu radili zajedno. Sidro, Jedro, Mreža i Kormilo – svi su hteli da brod bude uspešan, i zbog toga su uvek radili zajedno, i to tako što je svako radio svoj posao najbolje što je mogao.

 

Sidro je znalo kako da se zakači za morsko dno tako da se brod sigurno zaustavi. Jedro je znalo kako da uhvati vetar tako da brod glatko klizi kroz talase. Mreža je znala kako da skoči u vodu i raširi se tako da brodić uhvati puno, puno ribe. A Kormilo je znalo kako da precizno upravlja udesno ili ulevo da se brod ne izgubi i da usput ne naleti na sante leda.

Ali, jednog jutra, vetar je baš bio nestašan i sve je izgledalo kao da je pošlo naopako.

 

„Podignite Sidro! Krenite na more!” – vikao je stari kapetan kao i svakog jutra. Toliko dugo je plovio brodom da se više niko nije sećao njegovog pravog imena i svi su ga zvali samo „Kapetan”.

 

„Podignite sidro! Krenite na more!” – doviknula je siva vrana, Kapetanov odani prijatelj. Zvali su je „Gusar”, zbog velike crne mrlje iznad oka, koja je ličila na gusarski povez za oko.

 

„Razumemo, Kapetane!” zajedno su pevali Jedro, Sidro, Kormilo i Mreža. Mali brod je krenuo prema pučini.

Kapetan je bacio pogled na mapu, pogledao kompas, umočio prst u vodu i podigao ga u vazduh da odredi pravac vetra.

 

„Danas ćemo isploviti na istok” odlučio je. „Gusaru, kormilo udesno! Podignite Jedro!”

 

„Čekaj malo”, reklo je Jedro. „Zašto  ja uvek moram da se uspenjem uz jarbol i lepršam na vetru?

Zašto danas da ne plivam poput Mreže? Ona svaki dan može da skače  u vodu i pljuska po njoj”.

„Jeste li ga čuli? Ha-ha!”, nasmejao se Gusar. „Jedro želi da skoči u vodu! Šta ti, Mrežo, misliš o tome?”

 

„Srećna sam što ću zamenti mesto sa Jedrom”, rekla je Mreža. „Ja moram svakog dana da se kvasim u toj ledenoj vodi, a ne volim ni to da me ribe golicaju. Ja više neću skakati u vodu!”

 

Ovo je izazvalo veliku pometnju na brodiću. Svi su vikali jedni na druge i niko nije radio svoj posao.

Čak je i tiho, vredno Kormilo reklo: „Zapravo, ja bih da radim ono što Sidro radi. Ono može po čitav dan da se odmara na brodu, i čitavu noć da prespava u vodi”.

 

Svi su toliko bili  zaokupljeni svađom da nisu ni primetili da je mudri stari kapetan nestao u svojoj kabini i ostavio ih same.

 

I, tako su prijatelji odlučili da zamene svoje poslove. Mreža se popela na jarbol i spremila se da uhvatiti vetar čim od Gusara dobije znak.

 

„Podignite mrežu!” naredio je Gusar.

 

Mreža se otvorila i silno se trudila da uhvati vetar. Ali, vetar je prolazio pravo kroz velike rupe u Mreži, i brodić se uopšte nije pokrenuo.

 

„Kakvo jedro!” smejao se vetar. „Sve je puno rupa! Kakav luckasti brod!”

Posramljena, Mreža je klonula na jarbol. Bila je vrlo tužna jer se zbog nje vetar smejao brodiću.

 

U međuvremenu, Jedro nije moglo da dočeka da skoči u vodu. Ali, kada je skočilo preko palube, umesto da ode pod vodu i ulovi puno ribe, Jedro se raširilo preko talasa poput ogromnog ćilima.

 

„Ha-ha! Jeste li ikad videli mrežu bez rupa?”, zakikotala se riba, golicajući Jedro svojim perajem.

„Ijaooo, šta je ovo? Ćilim na vodi?” pitali su galebovi iznenađeno i bez razmišljanja sleteli su na Jedro. Siroto Jedro je počelo da tone; ali, Mreža je, srećom, to primetila i spasla Jedro pre nego što se potopilo.

Iscrpljeni, svi prijatelji su odlučili da se vrate u luku da bi se odmorili. Jedini problem bio je taj što niko osim Kapetana nikada nije prošao tom rutom.

 

Budući da su tog dana svi zauzeli tuđa mesta na brodu, Gusar je sada odleteo na Kapetanov most da bi pročitao kartu. A pored njega, pojas za spasavanje je pokušavao da upravlja umesto Kormila. Jako se trudio da okrene brod u pravom smeru, ali od toga nije bilo nikakve koristi.

„Kormilo ulevo! A sada... levo! Još malo levo!” – naređivao je Gusar, nosa zabijenog u mapu.

„Zašto idemo samo ukrug?” pitao je mali brod. „Zaista mi se zavrtelo u glavi”.

 

„Možda bi trebalo malo više ulevo?” – pitao je Gusar, osećajući da ima mnogo manje samopouzdanja od Kapetana.

 

„Nisam ulovila nijednu ribu”, setila se Mreža. „Šta ćemo odneti u luku?”

 

„Želim da se vratim na jarbol i osušim se na toplom povetarcu”, priznalo je Jedro.

 

„Tako mi je dosadno, samo se motam sa ovim lancem i čekam da me bace na dno mora”, požalilo se Sidro.

 

„Nedostaje mi naš Kapetan”, povikao je mali brod. „I nedostaje mi to što smo svi nekada radili ono što smo najbolje znali da radimo. Ipak Kormilo najbolje upravlja, a Mreža najbolje lovi ribu. Bez Jedra, vetar nas neće nositi kroz talase, a bez Kapetana ćemo se izgubiti”.

Svi su odahnuli sa olakšanjem. U potpunosti su se složili sa brodićem! Obećali su da će što pre nastaviti sa svojim uobičajenim poslovima. Ali, gde je Kapetan?

 

„Kapetane! Kapetane!” zajedno su zavapili. „Gde si? Nedostaješ nam!”

 

Smešeći se, stari kapetan je otvorio vrata kabine.

„Podignite Jedro, Mreža u vodu. Gusaru, drži Kormilo. Idemo!”, radosno je zapovedio Kapetan.

 

Prijatelji su se veselo vratili na posao. Bio je to tako dobar osećaj kada se sa drugima deli ono najbolje što se zna. I, izgledalo je da su sada dvostruko jači!

 

Gusar je skladno pevao, dok je sa velikom pažnjom ponavljao Kapetanove naredbe. Jedro je graciozno lepršalo na vetru, a Kormilo je upravljalo prema Kapetanovim uputstvima. Opet je brod glatko klizio preko talasa – izgledalo je kao da lete! Ribe koje je mreža ulovila tog dana bile su veće i ukusnije nego ikada do tada. I, nikada pre toga grad nije video tako raznolike ribe.

Od tog dana svi zajedno rade u radosti. Razumeli su da njihova sopstvena ugodnost nije važna onoliko koliko je važan uspeh u zajedničkom radu. Napokon su razumeli da je to ono što ih sve čini srećnima!

 

Napisao Jael Sofer

 Link 

ŠTA JE PORODICA

KAKO DA OTKRIJEMO STVORITELJA

 

Stvoritelj je priroda, a ne neko božanstvo koje sedi tamo negde. Stvoritelj je svojstvo davanja, svojstvo ljubavi. Danas su svi pozvani da otkriju Stvoritelja, da otkriju ljubav i povezanost između nas. Jedan od najvećih živih kabalista danas, u želji da se ova nauka približi baš svakoj osobi, dao je čak i da se napravi animirani film kao poziv i podsticaj da učimo ovu nauku. Učimo zajedno sa svojom decom, jer će nam ona pokazati kako je učenje velika radost.  

SLOBODA VOLJE

  

Dragi roditelji, učimo zajedno sa svojom decom. Deca su inače vaši veliki učitelji jer izvor ljubavi je u vašem domu. Njihova iskrenost, maštovitost i radoznalost će probuditi vašu želju da ih vidite srećne i radosne. Povežimo se i na ovaj način u cilju da zajedno razumemo šta nam je potrebno da bi ispunili smisao našeg života.     

TELO I DUŠA

 

Ovo je ozbiljna nauka, nauka koja nam je potrebna za život, za razumevanje sebe i drugih kako bi uspostavili ljubav među nama i sklad za kojim svi tragaju, što je najvažnije na svetu. To što je najvažnije nisu nas učili dok smo bili mali, nisu nas učili ni u školi, ni na fakultetu, i zato smo prolazili kroz život uz prepreke i teškoće koje su nam donosile veliku patnju i mnogobrojna pitanja: zašto mi se dešava baš ovakav život, zašto meni, šta je smisao svega toga…? Mnogi od nas su pokušavali da proniknu u te tajne i na tom putu su otkrili ovu nauku. Sada je došlo vreme da svi moramo da učimo kako ispravno živeti život. 

Ovi crtani filmovi su pre svega namenjeni odraslima, koji su na teži način učili lekcije u svom životu, ali i našoj deci koja, nemojte se iznenaditi, to već znaju, i mnogo lakše uče od nas. To će i njima biti korisno, jer će kad odrastu moći da osete šta im je zaista potrebno, time što će ove slike i reči utisnute u njihovo biće pokrenuti procese istinske povezanosti sa drugim ljudima. U tome i jeste smisao i svrha našeg postojanja. 

ADAM HARIŠON