OD ČEGA POČINJE VASPITANJE DECE

Od čega počinje vaspitanje dece

U vremenu koje dolazi gospodari će biti naša deca, i tada mi više ništa nećemo moći da promenimo. Ali danas njihov razvoj u velikoj meri zavisi od nas. Zato je važno da počnemo vaspitanje dece od najranijeg uzrasta i važno je da ono odgovara stvarnosti današnjeg vremena.

Danas se u našem svetu otkriva poseban zakon – zakon jedinstva čitave prirode i čovečanstva. Svet ogromnom brzinom ulazi u otkrivanje totalne povezanosti između svih njegovih delova, i iz dana u dan to sve više i više otkrivamo. 

Ovaj proces će se razvijati sve dok ne osetimo apsolutnu zavisnost svih od svakoga, i svakoga od svih, i to u toj meri, da nikome neće biti dobro sve dok svi ljudi na planeti ne osete da im je dobro.

 

Novi svet u kojem smo se našli

To je novi svet, druga dimenzija, zasnovana na principima apsolutne ljubavi. I vaspitanje dece treba da bude usklađeno sa tim principima. Već vidimo da su stari principi vaspitanja destruktivni. Zbog njih je naše društvo rascepkano, zbunjeno i bespomoćno. A mi ne znamo šta da radimo i u potpunoj zbunjenosti samo posmatramo kako naša deca stvaraju sebi alternative na internetu ili van kuće, daleko od roditelja. 

Ali ako načinimo tako da naša deca budu što više uključena u ovaj novi svet, dovešćemo ih u stanje maksimalne sigurnosti. Tada im ništa neće nauditi, jednostavno neće imati neprijatelja. Biće dobro obezbeđena, počeće da osećaju savršenstvo, harmoniju koja postoji u prirodi, pre svega – na nivou međuljudskih odnosa. To jeste, naša deca će biti zaista srećna.

OCENE U ŠKOLI NISU POTREBNE

 

Ocene u školi nisu potrebne

Komentar: „Škola vas ne uči da budete srećni”. To je napisao jedanaestogodišnji dečak. 

Moj odgovor: Tako je!  Danas se u školi prosto pokazuje da su tupost, poslušnost i potiskivanje sreće normalna stanja. 

Pitanje: Ali u principu, slogan škole treba da bude: „Treba da učimo decu da budu srećna”? 

Odgovor: Da, treba  da odgajamo srećne ljude. 

Nama je potrebna škola koja podučava ispravnom pristupu prema svetu, prema životu, prema prijateljima, prema nastavnicima i prema roditeljima, a to ne zahteva ocene koje vam daje neko drugi, već umesto toga vi, dok vas uče, sami sebi dajete ocenu. 

Pitanje: Možete li takve zahteve da postavite čak i malom detetu?

Odgovor: To je ono čemu treba da težimo. Objasnite im ovo tako da bi oni sami mogli da ocenjuju predmete, udžbenike, svoje nastavnike i tako dalje. 

Komentar: Znači, dete može da kaže: „Danas nisam bio u formi. Trebalo je da pročitam ovo i da još malo poradim na tome”. 

Moj odgovor: Tako je.

Pitanje: Postoji strah od grešaka. Škola nas ne uči da je moguće i da je potrebno da pravimo greške. Uzgred, to je ono što kaže jedanaestogodišnji dečak. Da li mislite da čovek treba da pravi greške? 

Odgovor: Slažem se sa njim. 

DECA NOVOG DOBA

Hajde da razgovaramo o drugačijoj budućnosti 

Komentar: Profesorka Tatjana Černigovskaja, psiholingvista i neurobiolog sa Univerziteta u Sant Petersburgu, kaže: „Budućnost je već ovde. To je drugačiji svet – ne onaj u kojem smo živeli pre samo pet godina. Decu savremenog doba treba učiti kako da vežbaju svoje pamćenje, održavaju pažnju, klasifikuju informacije i da znaju gde da pronađu pouzdane izvore, kao i kako da se ponašaju u stanju stalnog stresa i pritiska vremena.“ 

Odgovor: Izgleda kao da je u pravu. Ali evo u čemu je problem. Takav svet nije potreban ni nama ni našoj deci. Zašto da žive u stalnoj napetosti i nepoverenju prema svim informacijama? Zašto da ih pripremamo za negativnost i da je unapred približavamo? 

Ne! Želim da pripremim decu za svetlu budućnost. Želim da im objasnim kako da budućnost učine svetlom umesto da se pokore „sudbini novog doba“. Budućnost treba da bude takva da bude dobra za sve nas. 

To je moguće, a kabala pokazuje kako se to postiže kroz pravilnu povezanost između ljudi uprkos egoizmu. To je ono što bih danas naučio decu. 

Povezanost rađa pozitivne sile prirode, čak i one kojih nismo svesni. Povezanost će voditi čovečanstvo ka sreći. 

Decu, i ne samo decu, treba da učimo kako da izgrade ispravnu vezu u kojoj otkrivamo ljubaznu silu prirode, ljubazno čovečanstvo, ljubazan život, bezbednost, radost i Svetlost. To mora da bude cilj našeg obrazovanja. To je ono što deca treba da osećaju. To je okruženje u kojem treba da rastu. 

U suprotnom, odgajaćemo sumorne, povučene, emocionalno potisnute egoiste, spremne za borbu i nesreću. 

Zamišljajući ispravnu budućnost, ljubaznu budućnost između nas, mi budimo pozitivne kvalitete kod dece, pozitivne sile. A onda će oni prizvati ovaj novi svet u svoj život.

Na kraju krajeva, mi smo ti koji gradimo svet kao rezultat naših odnosa. 

Link - Let’s Talk about a Different Future

KAKO DA IZGRADIMO SLOŽNU PORODICU